Softverska inženjerka Laura Housh počela je 2024. godine da koristi AI kao pomoć pri programiranju i drugim poslovnim zadacima. Dve godine kasnije, njen odnos prema ovoj tehnologiji znatno je složeniji.
„Pokušala sam da ga koristim za programiranje, ali jednostavno ne mogu da se oslonim na njega“, rekla je Housh za CNN.
Prema njenom iskustvu, AI može da ponudi smernice ili posluži kao dodatna provera, ali mu često nedostaje kontekst da bi zaista bio koristan.
Ovakav stav nije usamljen. Prema novom istraživanju platforme Stack Overflow, poznate po zajednici programera i razmeni tehničkog znanja, šest od deset tehnoloških radnika obuhvaćenih anketom kaže da pokušava da izbegava upotrebu AI-ja.
Istraživanje je obuhvatilo oko 30.000 softverskih programera iz 169 zemalja, koji su odgovarali na 103 pitanja. Rezultati pokazuju da se upotreba veštačke inteligencije širi, ali i da raste neizvesnost u vezi sa njenim uticajem na svakodnevni rad i budućnost profesije.
AI je promenio programerski posao, ali nije rešio sve probleme
Programeri su među prvim profesionalnim grupama koje su se suočile sa velikim promenama izazvanim veštačkom inteligencijom. Tehnološki giganti i startapi sve češće koriste AI za pisanje koda, a izveštaj Indeed Hiring Laba iz 2025. godine svrstao je zanimanje softverskog programera među ona koja bi veštačka inteligencija mogla najviše da transformiše.
Prema istraživanju Stack Overflowa, 65 odsto ispitanika koristi asistente za programiranje ili AI agente. Za poređenje, istraživanje Googleovog istraživačkog odeljenja, sprovedeno među 5.000 tehnoloških stručnjaka širom sveta, pokazalo je da je 90 odsto njih koristilo AI na poslu, što je za 14 procentnih poena više nego 2024. godine. Ipak, veća upotreba novih alata ne znači nužno i veće zadovoljstvo poslom.
Gotovo trećina ispitanih programera izjavila je da nije zadovoljna svojom trenutnom poslovnom ulogom, u poređenju sa 28,4 odsto prethodne godine. Oko 45 odsto opisalo je svoj odnos prema poslu kao ravnodušan ili bez naročitog zadovoljstva, dok je samo 22,3 odsto navelo da je zadovoljno.
Među glavnim razlozima nezadovoljstva izdvajaju se profesionalno sagorevanje, zamor od tehnologije, ekonomska neizvesnost i nedostatak jasnih mogućnosti za napredovanje.
Ovi problemi postojali su i pre naglog razvoja generativne veštačke inteligencije. Međutim, brzina kojom se AI alati menjaju dodatno pojačava postojeći pritisak, smatra Prasan Čandrasekar, izvršni direktor platforme Stack Overflow.
„Ljudi moraju iz temelja da prilagođavaju način na koji rade, pa je prilično uznemirujuće ne znati tačno koji deo posla će biti automatizovan“, rekao je Čandrasekar za CNN.
Prema njegovim rečima, izazovi se razlikuju u zavisnosti od iskustva. Iskusniji programeri mogu da se zapitaju da li su veštine koje su godinama razvijali i dalje podjednako vredne, dok se od početnika sve više očekuje da rade na nivou koji je ranije podrazumevao nekoliko godina iskustva.
Istovremeno, zaposleni često koriste i slobodno vreme kako bi savladali najnovije alate, što dodatno otežava održavanje ravnoteže između posla i privatnog života.
Zašto programeri i dalje ne veruju u potpunosti veštačkoj inteligenciji?
Za neke programere problem nije u nedostatku želje da prihvate nove tehnologije, već u njihovim ograničenjima.
Softverska inženjerka Odri Ešrajt, koja ima 20 godina iskustva, smatra da AI agentima nedostaju i široko znanje iskusnog programera i razumevanje specifičnog sistema, poslovanja i procesa u kojem zaposleni radi.
Kada AI ne razume dovoljno dobro kontekst, njegovi predlozi mogu da stvore dodatni posao i zahtevaju više provera. Postoji i rizik da programeri, oslanjajući se na generisani kod, izgube neposredan uvid u način na koji rešenje funkcioniše.
„Pisanje koda je način na koji rešavate probleme. Kao softverski inženjer, sistem upoznajete tako što ga menjate“, objasnila je Ešrajt.
Rezultati istraživanja Stack Overflowa ukazuju na sličan obrazac. Više od 74 odsto ispitanika smatra da je AI koristan za implementaciju koda, a oko 72 odsto vidi njegovu vrednost u otklanjanju grešaka. Međutim, samo 34,4 odsto smatra da je koristan za druge poslovne zadatke, poput komunikacije i dizajna.
Poverenje je još veći problem kada je reč o važnim odlukama. Samo 6,6 odsto ispitanika navelo je da veruje AI-ju kada je reč o donošenju odluka sa značajnim posledicama. Oko 78 odsto smatra da je važno navesti izvor prilikom provere koda koji je generisala veštačka inteligencija.
Oprez programera postaje razumljiviji kada se uzme u obzir da kompanije sve više prelaze sa eksperimentalne upotrebe AI-ja na primenu u stvarnim poslovnim procesima. U takvom okruženju, greške i netačni rezultati mogu imati mnogo ozbiljnije posledice nego tokom testiranja.
Pritisak da se stalno uči i prilagođava
Housh kaže da je svesna koliko je važno pratiti razvoj veštačke inteligencije. U slobodno vreme gleda sadržaje posvećene AI-ju i čita dokumentaciju različitih platformi, ali joj je i dalje teško da prati sve promene.
„Iscrpljujuće je kada stalno slušate: ‘Radi ovo, radi ono ili ćeš zaostati za drugima’“, rekla je ona.
Takav pritisak otvara pitanje da li će AI zaista rasteretiti zaposlene ili će od njih zahtevati da, uz postojeće obaveze, neprestano uče nove alate i menjaju način rada.
Za Housh je posebno važno da sačuva mogućnost samostalnog razmišljanja i radoznalost, umesto da odgovore nekritički prihvata od veštačke inteligencije.
„Ne volim da gubim kontrolu. Važni su mi kritičko razmišljanje i radoznalost. Sada je važnije nego ikada biti radoznao“, zaključila je ona.
Iskustva programera pokazuju da se odnos prema veštačkoj inteligenciji ne može svesti na jednostavan izbor između prihvatanja i odbacivanja tehnologije. AI može da ubrza pojedine zadatke, ali njegovo korišćenje i dalje zahteva ljudsku procenu, razumevanje konteksta i proveru rezultata.
Za ljude čiji se posao među prvima menjao pod uticajem AI-ja, najveći izazov možda nije samo prilagođavanje novim alatima, već pronalaženje načina da ih koriste bez gubitka stručnosti, kontrole i zadovoljstva poslom.
